ENDOKRINOLOŠKI PREGLED

Endokrinološki, prvi pregled se sastoji od razgovora između pacijenta i lekara kada pacijent iznosi svoje simptome i tegobe, a lekar na osnovu toga stvara sliku o određenoj vrsti bolesti. Razgovor na kraju upotpunjuje podpitanjima kao na primer: da li se pojačano znojite, da li imate ubrzan rad srca, jeste li u zadnje vreme smršali itd. što bi sve upućivalo na ev. bolest štitnjače. Zatim se pacijent pita o bolestima u porodici koje bi mogle biti nasledne.

pregled endokrinologa

Nakon toga pristupa se pregledu bolesnika a posebno se obraća pažnja na njegov izgled: da li je bolesnik mršav ili debeo, da li ima izbuljene oči, da li je vrat zadebljan što ukazuje na povećanu štitnu žlezdu, zatim da li ima ljubičaste pruge po koži trbuha što bi bila posledica bolesti nadbubrežnih žlezda itd.
Nakon toga odrede se pregledi koje je potrebno uraditi (npr. odrediti hormone, ultrazvučni pregled, MSCT vrata itd.). Potom pacijent dolazi na kontrolni pregled sa traženim nalazima kada će se odrediti dijagnoza i potrebno lečenje kao i sledeće kontrole.

NAJČEŠĆE BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE - KOJI SU UZROCI I KAKO SE BORITI S NJIMA?

Struma ili guša obuhvata povećanje štitaste žlezde bez obzira o kojem se uzroku radilo. "Okidači" guše mogu biti različiti – od manjka joda u ishrani do poremećaja u metabolizmu joda, pubertet, trudnoća ili lekovi koji blokiraju deponovanje joda. Guša se češće pojavljuje kod žena, najčešće zbog delovanja ženskih polnih hormona. Uvećana štitasta žlezda se nakon puberteta i trudnoće najčešće smanji sama, ukoliko nije reč o gušavosti.

Simptome povećane štitaste žlezde prepoznaju se po problemima s gutanjem, kašljem ili osećajem pritiska, "knedle" u grlu, naročito kod težih slučajeva. Pregled se radi palpacijom i ultrazvukom.

RAK ŠTITASTE ŽLEZDE

Rak štitaste žlezde dosta je retka vrsta karcinoma, ali je prvi što se tiče porasta broja obolelih. Nakon operacije, visok je procenat oporavka i preživelih u idućih pet godina pa ga se stoga smatra izlečivim u slučajevima ranog otkrivanja. Nakon palpacijskog pregleda, zbog postojanja "sumnjive" kvrge, oboleli se upućuje na preglede ultrazvukom, MSCT skenerom, scintigrafijom, punkcijom i na kraju, hirurški odstranjuje oboleli deo.

HIPERTIREOZA

Kako joj i naziv govori, hipertireozu karakteriše pojačano lučenje hormona štitaste žlezde. Najčešće zahvata ženski pol, od 30-50 godina. Sindromi mogu uključivati gušu i izbočenje očnih jabučica (egzoftalmus), gubitak težine, povećanje apetita, nervoza, nepodnošenje topline, znojenje, umor, grčevi u mišićima, česte stolice i nepravilni menstrualni ciklusi.

Ostali slabije izraženi simptomi mogu biti nesanica, ubrzan srčani ritam ili preskakanje srca, drhtanje, teško disanje prilikom napora i oticanje oko skočnih zglobova; česte su promene emotivnih stanja od depresije i plakanja do euforije i histerije. Ovo je autoimuna bolest, koja se naziva Gravesova bolest, ili Basedowljeva bolest. Katkad je dovoljno da jedan čvor postane preterano aktivan pa dođe do viška hormona, a nije poznato zašto dolazi do ovog poremećaja.

pregled štitne žlezde

Jedan od mogućih uzroka je povećano stvaranje tireostimulirajućeg hormona hipofize, koji je zadužen za stimulaciju rada štitnjače. Neki od uzroka mogu biti tumori, adenom hipofize, Leči se lekovima, hirurškim putem ili terapijom radioaktivnim jodom koji oštećuje ćelije štitnjače i time smanjuje njeno lučenje. Posledica može biti hipotireoza ili, smanjeno lučenje hormona štitnjače.

HIPOTIREOZA

Za razliku od hipertireoze, hipotireoza je smanjeno lučenje hormona štitne žlezde. Nedostatak joda i Hašimotov tiroiditis neki su od najčešćih uzroka. Antitela koja čovek stvara na vlastite ćelije štitnjače, oštećuju štitastu žlezdu,pa se ona menja u svojoj strukturi kod Hašimotovog tiroiditisa.

Hipotireozu može uzrokovati i nedovoljno lučenje hormona hipofize, koji "upravljaju" radom štitaste žlezde. Ova bolest sporo napreduje, pa može proći duže vreme do njenog otkrivanja, ali u odmakloj fazi može biti poprilično opasna jer uzrokuje anemiju, hipotermiju, usporenje rada srca, epileptične napade, smanjeni dovod krvi u mozak i miksedemske kome.

Simptomi hipotireoze su umor, depresija, neprestani osećaj hladnoće, bol ili trnjenje u ruci, osećaj zbunjenosti, zaboravnosti, suva i gruba kosa ili njeno opadanje, opstipacija, koža sklona ljuskanju, usporen puls, povećanje telesne težine, , usporen govor, tup pogled, uopšteno usporene funkcije organizma. Lečenje omogućavaju hormoni štitaste žlezde, koji mogu biti životinjskog porekla ili sintetički, a koriste se celoga života.

TIREOIDITIS

Tireoiditis znači upala štitaste žlezde, a stvara hipertireozu, nakon koje može doći do hipotireoze ili nije popraćena promenama u lučenju hormona. Tri glavne upale štitaste žlezde su, Hašimotov tiroiditis, subakutni granulomatozni tireoiditis koji počinje naglo uz virusne infekcije gornjih disajnih puteva i upale grla, oseća se bol prilikom pomicanja glave u vratu, ušima i prilikom gutanja, i nemi limfocitni tireoiditis, koji se pojavljuje najčešće kod žena nakon porodjaja, najčešće se sam povuče i ne zahteva lečenje, a ukoliko dođe do simptoma povećanog broja otkucaja srca ili preskakanja srca potrebno je dodati terapiju beta blokatorom. Ukoliko duže potraje može se uvesti terapija hormonima štitaste žlezde.

Bolesti štitaste žlezde danas se uspešno leče, a čak i u slučaju potrebe za hirurškim odstranjenjem i terapijom hormonima, moguće je uspešno živeti s njima, čemu u prilog idu veliki uspesi mnogih sportista s ovim zdravstvenim problemom.