pulposusMR pregled LS kičme:
Pregled je urađen sagitalnim presecima sekvencama T1 i T2 i aksijalnim u sekvenci T2 kroz iv prostore L-3, L-4 i L-5.
Delimično je ispravljena lumbalna lordoza.
Očuvani su visina i signal korpusa bez frakture, dislokacije i infiltracije.
Spondilotične i diskartrotične promene.
U visini L-3 iv prostora vidi se DH dorzomedijalno sa lakom kaudalnom migracijom i kompresijom duralne vreće.
U visini L-4 iv prostora vidi se velika dorzomedijalna DH sa kaudalnom migracijom obostranim diskoradikularnim konflitkom, kompresijom duralne vreće i spinalnom stenozom /oko 8mm/.
Dorzomedijalna i intraforaminalna DH sa kranijalnom migracijom u paramedijalnom delu uz diskoradikularnu kompresiju na desnoj strani.
Zaključak: delimično je ispravljena osovina lumbalne kičme spondilotične i diskartrotične promene, DH na sva tri pregledana nivoa, spinalna stenoza L-4.
Dr. Stavrić Tomislav, radiolog
Discus hernia jeste oboljenje (stanje) koje kod mlađih osoba najčešće nastaje usled nekog teškog fizičkog rada (podizanja teškog tereta, rada u savijenom položaju, slabošću mišića koja je izazvana fizičkom neaktivnošću), a kod starijih osoba stanje, koje je izazvano kombinacijom navedenog i degenerativnim promenama koje zahvataju kičmene pršljenove. Suština ovog stanja jeste u tome da dolazi do pucanja spoljašnjeg fibroznog prstena - a i prolapsa (protruzije) – iskakanja unutrašnjeg jedra, sa posledičnom kompresijom nervnih struktura (korenova ili kičmene moždine).
Spoj tela dva susedna pršljena, predstavlja fibroznohrskavični međupršljenski kolut-discus intervertebralis, i dve uzdužne veze-prednja i zadnja, koje se pružaju duž celog kičmenog stuba.
Discus intervertebralis se sastoji od mekog, želatinoznog jedra (nucleus pulposus-a), koje je okruženo snažnim fibroznim prstenom (anulus fibrosus-om).
Lumbalni deo kičmenog stuba u toku svakodnevnih aktivnosti, izložen je velikom statičkom i dinamičkom opterećenju. Da bi savladao ta opterećenja, neophodno je sadejstvo svih struktura kičmenog stuba, pre svega discus intervertebralis–a.
Pomeranje jedra unutar prstena omogućuje dodatne mehanizme pokreta. U mladosti, do 40. godine, discus sadrži i do 80 % vode, ali posle 40. godine, procenat vode opada, pa jedro postaje manje elastično i prostorno manje što ubrzava njegove pokrete unutar prstena što dovodi do povećanog pritisaka na sam fibrozni prsten, te je moguće i njegovo pucanje što dovodi do nastanka discus hernije.
Oštećenja diskusa godinama mogu ostati subjektivno neprimetni. Može se govoriti o nemom bolesnom stanju diskusa, ali je dovoljan neznatni, neposredni povod, npr. svakodnevni posao ili uobičajena kretnja, da se znaci bolesti izazovu.
Različiti su znaci koje navode bolesnici: ustajanje iz kreveta, okretanje, saginjanje, težak fizički rad, dosezanje visoko postavljenih predmeta, a najčešći razlog, kako navode pacijenti, jeste podizanje tereta.
Preterano starenje i degenerativne promene međupršljenskog diskusa (discopatija), jesu svakako osnovni razlog ove bolesti. Najčešće pri podizanju tereta iz savijenog polozaja tela dolazi do pucanja fibroznog prstena i pomeranja jedra koje može vršiti pritisak na koren živca.
Oštećenja diskusa godinama mogu ostati subjektivno neprimetni.
Ukoliko postoji oštećeno mesto, istrošeni diskus, tada i običan pokret mišića može prouzrokovati hernijaciju diskusa.
