Endokrinologija je grana medicine koja proučava strukturu, funkciju i poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem – endokrinih žlezdi (endokrini sistem). Funkcija endokrinog sistema se ogleda u proizvodnji i lučenju hormona.
U ljudskom organizmu se stvara preko 50 različitih hormona a njihov uticaj se ogleda u regulaciji metabolizma, disanja, rasta i razvoja, reprodukcije, kretanja. Hormoni utiču na san, kontrolišu našu temperaturu ali i raspoloženje i neophodni su za naš svakodnevni život.
Simptomi koji mogu ukazivati na potreban pregled interniste endokrinologa su umor, promene na koži, poremećaj rasta (usporen rast ili ubrzan rast određenih delova tela), gubitak u težini, ubrzan srčani rad, izraženo znojenje, anksioznost, opstipacija, suva koža, depresivno ponašanje, preterana glad, preterana žeđ, učestalo mokrenje.
Pregled uključuje:
- anamnezu- razgovor sa pacijentom o sadašnjim tegobama, hroničnim bolestima (ukoliko boluje od njih), prethodnim operacijama, prethodnim bolničkim lečenjima, bolestima u porodici, životnim navikama itd...
- uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji) i laboratorijske analize po indikaciji lekara.
- fizikalni pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje pritiska)
- savet i preporuku za dalji terapijski plan (ukoliko postoji potreba) i predlog o eventualnoj dodatnoj dijagnostici (ultrazvučno snimanje, magnetna rezonanca, skener…)
NAJČEŠĆE BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE - KOJI SU UZROCI I KAKO SE BORITI S NJIMA?
Struma ili guša obuhvata povećanje štitaste žlezde bez obzira o kojem se uzroku radilo. "Okidači" guše mogu biti različiti – od manjka joda u ishrani do poremećaja u metabolizmu joda, pubertet, trudnoća ili lekovi koji blokiraju deponovanje joda. Guša se češće pojavljuje kod žena, najčešće zbog delovanja ženskih polnih hormona. Uvećana štitasta žlezda se nakon puberteta i trudnoće najčešće smanji sama, ukoliko nije reč o gušavosti.
Simptome povećane štitaste žlezde prepoznaju se po problemima s gutanjem, kašljem ili osećajem pritiska, "knedle" u grlu, naročito kod težih slučajeva. Pregled se radi palpacijom i ultrazvukom.
HIPERTIREOZA
Kako joj i naziv govori, hipertireozu karakteriše pojačano lučenje hormona štitaste žlezde. Najčešće zahvata ženski pol, od 30-50 godina. Sindromi mogu uključivati gušu i izbočenje očnih jabučica (egzoftalmus), gubitak težine, povećanje apetita, nervoza, nepodnošenje topline, znojenje, umor, grčevi u mišićima, česte stolice i nepravilni menstrualni ciklusi.
Ostali slabije izraženi simptomi mogu biti nesanica, ubrzan srčani ritam ili preskakanje srca, drhtanje, teško disanje prilikom napora i oticanje oko skočnih zglobova; česte su promene emotivnih stanja od depresije i plakanja do euforije i histerije. Ovo je autoimuna bolest, koja se naziva Gravesova bolest, ili Basedowljeva bolest. Katkad je dovoljno da jedan čvor postane preterano aktivan pa dođe do viška hormona, a nije poznato zašto dolazi do ovog poremećaja.
HIPOTIREOZA
Za razliku od hipertireoze, hipotireoza je smanjeno lučenje hormona štitne žlezde. Nedostatak joda i Hašimotov tiroiditis neki su od najčešćih uzroka. Antitela koja čovek stvara na vlastite ćelije štitnjače, oštećuju štitastu žlezdu, pa se ona menja u svojoj strukturi kod Hašimotovog tiroiditisa.
Hipotireozu može uzrokovati i nedovoljno lučenje hormona hipofize, koji "upravljaju" radom štitaste žlezde. Ova bolest sporo napreduje, pa može proći duže vreme do njenog otkrivanja, ali u odmakloj fazi može biti poprilično opasna jer uzrokuje anemiju, hipotermiju, usporenje rada srca, epileptične napade, smanjeni dovod krvi u mozak i miksedemske kome.
Simptomi hipotireoze su umor, depresija, neprestani osećaj hladnoće, bol ili trnjenje u ruci, osećaj zbunjenosti, zaboravnosti, suva i gruba kosa ili njeno opadanje, opstipacija, koža sklona ljuskanju, usporen puls, povećanje telesne težine, usporen govor, tup pogled, uopšteno usporene funkcije organizma. Lečenje omogućavaju hormoni štitaste žlezde, koji mogu biti životinjskog porekla ili sintetički, a koriste se celoga života.
TIREOIDITIS
Tireoiditis znači upala štitaste žlezde, a stvara hipertireozu, nakon koje može doći do hipotireoze ili nije popraćena promenama u lučenju hormona. Tri glavne upale štitaste žlezde su, Hašimotov tiroiditis, subakutni granulomatozni tireoiditis koji počinje naglo uz virusne infekcije gornjih disajnih puteva i upale grla, oseća se bol prilikom pomicanja glave u vratu, ušima i prilikom gutanja, i nemi limfocitni tireoiditis, koji se pojavljuje najčešće kod žena nakon porodjaja, najčešće se sam povuče i ne zahteva lečenje, a ukoliko dođe do simptoma povećanog broja otkucaja srca ili preskakanja srca potrebno je dodati terapiju beta blokatorom. Ukoliko duže potraje može se uvesti terapija hormonima štitaste žlezde.
RAK ŠTITASTE ŽLEZDE
Rak štitaste žlezde dosta je retka vrsta karcinoma, ali je prvi što se tiče porasta broja obolelih. Nakon operacije, visok je procenat oporavka i preživelih u idućih pet godina pa ga se stoga smatra izlečivim u slučajevima ranog otkrivanja. Nakon palpacijskog pregleda, zbog postojanja "sumnjive" kvrge, oboleli se upućuje na preglede ultrazvukom, multislajsnim skenerom, scintigrafijom, punkcijom i na kraju, hirurški odstranjuje oboleli deo.
Bolesti štitaste žlezde danas se uspešno leče, a čak i u slučaju potrebe za hirurškim odstranjenjem i terapijom hormonima, moguće je uspešno živeti s njima, čemu u prilog idu veliki uspesi mnogih sportista s ovim zdravstvenim problemom.
Lekari koji rade u našoj ustanovi endokrinološki pregled:
Dodatna pitanja i informacije možete pogledati u drugim sekcijama sajta ili kontaktirati nas putem email-a ili mobilnih telefona.