Primarijus dr Aleksandar Ćurčić, ortopedski hirurg i konsultant naše zdravstvene ustanove, o uzrocima nastanka i mogućnostima lečenja spondiloze
Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret stare, pa se vremenom gube funkcija i pokretljivost. Čim se završi rast kičmenog stuba, negde oko petnaeste godine, on počinje da stari. Degenerativne promene javljaju se sa starenjem kičme, a kada uznapreduju toliko da izazivaju bolove i dovedu do smanjene pokretljivosti, reč je o spondilozi.
Da li ćemo u sedmoj deceniji zadržati pokretljivost i vitalnost ili ćemo već u petoj deceniji biti polupokretni, u najvećoj meri zavisi od nas samih i našeg odnosa prema kičmenom stubu.
Koji delovi kičme su najpodložniji spondilozi?
Promene se dešavaju na svim segmentima kičmenog stuba, a najizraženije su na prelazima iz relativno nepokretnih u mobilne (vratni deo u grudni i grudni u krsni, krsni u slabinski). S obzirom na to da slabinski deo nosi najveći deo tereta tela, tu najčešće kulminiraju degenerativne promene. Vrat je drugo „kritično“ mesto zbog svoje izloženosti svakodnevnom dinamičkom stresu i velikog obima pokreta. Promene zahvataju i manje pokretne delove kičme, ali su posledice manje. Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret - zglobovi, ligamenti, i diskusi stare, pa se vremenom gubi funkcija i pokretljivost, a javljaju se bolovi.
Šta sve može da bude uzrok bola?
Bol je alarm organizma na neželjena dejstva. Izlaganje kičme prekomernim zahtevima dovodi do oštećenja mobilnih delova. Ako je ovo učestalo, rezultiraće trajnim promenama, u smislu zadebljanja ligamenata, gubitka njihove elastičnosti, i, na kraju, okoštavanja. Sve ove strukture su oživčene vlaknima za bol, te njihove promene izazivaju neprijatno stanje ukočenosti i bola.
Kičmeni stub, osim svoje pokretljivosti ima i ulogu zaštite nervnih struktura, koje omogućavaju pokrete, te remećenjem njihove arhitekture i ova najznačajnija funkcija biva ugrožena u manjoj ili većoj meri. Ovakav sled osim bolova može na kraju da dovede do nepokretnosti.
Koji su faktori rizika za nastanak spondiloze?
Najveći faktor rizika je vreme, jer sa starenjem neumitno dolazi do degenerativnih procesa. Njih možemo da usporimo ili ubrzamo svojim ponašanjem. Prekomerna telesna težina izaziva preveliko oprerećenje kičmenog stuba, pa je uvek naš prvi savet pacijentima da moraju da smanje opterećenje, odnosno da smršaju. Sedenje je najmanje povoljan položaj za kičmu, tada lumbalni segment trpi najveći pritisak.
Dugotrajan rad u nepravilnom, prinudnom položaju, takođe nepovoljno utiče na tok spondiloze. Kičma se relaksira i odmara u ležećem položaju. Plivanje i hod podržavaju prirodne pokrete i imaju blagotvorno dejstvo na kičmu i kardiovaskularni sistem podižući naše vitalne kapacitete.
Magnetna rezonanca kolena AKCIJA
Snimanje magnetne rezonance kolena po akcijskoj ceni svake srede, vodjeno stručnim timom naših radiologa od kojih po završenom pregledu dobijate očitan nalaz u pisanoj formi, kao i CD filmove.
13.800 RSD
12.800 RSD
Koji simptomi ukazuju na spondilozu?
Prvi simptom je bol. Pacient ga više oseća kao tup nelagodan osećaj, ograničenu pokretljivost i ukočenost. Osećaj ukočenosti i nekomfora je najizraženiji ujutru po ustajanju. Tokom dana, kad se mišići i veze razgibaju i „ugreju“, bol popušta. U početnoj fazi bolesti fizička aktivnost je poželjna i ne utiče na pojačanje bolova. Ali, u kasnijim fazama spondiloze, kad su značajno oštećene anatomske strukture, svaka pojačana pokretljivost dovodi do pojačanja bolova.
Kako se postavlja dijagnoza?
Kod vratne spondiloze nije uvek jednostavno utvrditi šta je uzrok bola. Bitno je odrediti intenzitet tog bola, da li je on oštar ili tup, da li samo izaziva neugodnost ili je intezitet veći, da li uzrokuje smanjenje obima pokreta. Širenje bola od vrata, kao i glavobolja ne moraju da budu potvrda spondiloze, jer u zavisnosti od delova kičmenog stuba koji su zahvaćeni, bol će se širiti na različite načine. Kako bolove u vratu mogu da izazovu i razna druga oboljenja brojnih drugih vitalnih struktura, potrebno je uraditi pažljivu dijagnostiku, od anamneze, preko fizičkog pregleda, radiografije, do magnetne rezonance i skenera.
Možemo li ove degenerativne procese kičme nekako da odložimo?
Za očuvanje zdravlja kičme najvažnije su opšte higijenske navike, koje su kod naših ljudi na niskom nivou. To podrazumeva da se održava normalna telesna težina, da se čovek redovno bavi fizičkom aktivnošću od najmlađih dana a ne samo onda kada ga „muka natera“. Mladost je vreme kada se ulaže u treću životnu dob, najbolje je sačuvati ono što ste dobili od prirode, zdrave zglobove i koštanomišićne veze koje čine da naša kičma funkcioniše. Nepravilno sedenje, prinudni položaji, izlaganje rizicima, sve može da pospeši degenerativne procese.
Kako pacijenti sa spondilozom mogu sebi da pomognu?
Osim regulisanja telesne težine i vežbanja koje nije previše intenzivno i agresivno, pacijenti prvu pomoć traže kod fizijatra koristeći brojne fizikalne procedure za spondilozu. One uglavnom utiču na obnovu oštećenih tkiva u meri u kojoj je to moguće, na smanjenje bola i pojačanje reparatornih kapaciteta oštećenih struktura. Bolna stanja kod spondiloze se javljaju u ciklusima, bolovi su nekada slabiji nekada jači.
Pacijenti treba da se trude da održavaju ono što im je preostalo od funkcionalnih sposobnosti. Potpuna eliminacija bola nije moguća. Lekovi protiv bola najčešće eliminišu samo deo problema ne uklanjajući uzrok, ali sa druge strane imaju sijaset neželjenih dejstava. Oni su nužno zlo koje za posledicu ima ozbiljne kontraefekte. Treba ih koristiti vrlo restriktivno, samo da se prevaziđe najizraženiji deo bolne faze.
Da li jak bol znači uznapredovalu spondilozu?
Kroz centralni kanal kičmenog stuba prolaze nervne strukture. Degenerativni proces smanjuje prostor kuda nervni korenovi izlaze. Kada se kičma kreće, naročito ako je u neadekvatnom položaju, dolazi do pritiska na nerv što izaziva jak i oštar bol (lumboišijalgija). Zadebljali ligamenti centralno pritiskaju nervno tkivo, što dovodi do smanjenja pokretljivosti i na kraju nemogućnosti hoda. U takvim situacijama je operacija neophodna. Produžen životni vek dovodi do toga da danas imamo globalnu pandemiju spondiloze i spinalnih stenoza, sa posledičnim stanjem bola i nepokretnosti.
Kada treba operisati spondilozu?
Operacija je poslednja opcija lečenja. Pacijentima je potrebno predočiti rizik koji nosi ne samo hirurška intervencija, već i i njihove godine i udružene već postojeće bolesti. To je rizik koji mi hirurzi delimo zajedno sa pacijentima. Ali oni moraju da znaju da liste čekanja za operativno lečenje degenerativnih promena kičme nisu odugovlačenje, već je operacija zaista krajnje rešenje kada pacijent više ne može da izdrži bolove. To je kontrolisana trauma gde između velikog zla koje nanose degenerativni spondilotični procesi i kontrolisanog putem hirurške traume, biramo ono manje.
Pregled kardiologa sa ultrazvukom srca AKCIJA
Svakog utorka akcijska cena pregleda interniste-kardiologa, Ass. dr sci. med Snježana Vukotić, sa VMA. Pregled obuhvta: Klinički pregled- merenje pritiska i EKG, UZ srca sa kolor dopplerom, određivanje terapije i daljeg toka lečenja.
8.000 RSD5.000 RSD
Na koji način hirurgija rešava problem spondiloze?
Spinalna hirurgija ima za zadatak da osposobi nervne strukture da one mogu normalno da funkcionišu, da kičmeni stub vrati u poziciju na način koji će najbolje da podnosi fiziološka opterećenja. Hirurgija umanjuje bol, ali ne potpuno, jer se hirurška intervencija radi na onom segmentu kičme koji je najviše oštećen. Operacije radimo tamo gde je nophodno, gde su ugrožene nervne stukture i bol je toliko intenzivan da ometa svakodnevni život.
