Hašimoto - tihi neprijatelj štitne žlezde

Hašimoto sindrom, poznat i kao Hašimotova bolest ili hronični limfocitni tiroiditis, je autoimuno oboljenje koje polako, ali sigurno, oštećuje štitnu žlezdu – malu, ali izuzetno važnu žlezdu u vratu koja reguliše mnoge funkcije u telu.

Iako je često "nevidljiv" u početku, Hašimoto sindrom može imati ozbiljan uticaj na energiju, raspoloženje i opšte zdravlje.

Šta je Hašimoto sindrom?

Kod Hašimota, imuni sistem greškom napada sopstvenu štitnu žlezdu, uzrokujući hroničnu upalu. Vremenom, ta upala oštećuje tkivo štitne žlezde i vodi ka hipotireozi – stanju u kome žlezda ne proizvodi dovoljno hormona.

Hašimoto je najčešći uzrok hipotireoze u svetu.

Ko oboleva od Hašimoto sindroma?

• Žene (10 puta češće nego muškarci)
• Osobe između 30 i 60 godina
• Ljudi sa porodičnom istorijom autoimunih bolesti
• Osobe koje već imaju neko autoimuno oboljenje (npr. lupus, dijabetes tip 1, celijakija)

KOJI SU TOP 5 SIMPTOMI HAŠIMOTO BOLESTI?

1. Hronični umor

Osobe sa Hašimotom često osećaju stalni nedostatak energije, čak i posle dovoljno sna. To je posledica usporenog metabolizma zbog nedostatka hormona štitne žlezde.

2. Osećaj hladnoće

Iako je temperatura okoline normalna, osobe sa Hašimotom često imaju osećaj hladnoće, naročito u šakama i stopalima – zbog usporenog rada organizma.

3. Povećanje telesne mase

Hašimoto može usporiti metabolizam, što vodi do nagomilavanja kilograma, čak i uz normalnu ishranu i fizičku aktivnost.

4. Depresija i bezvoljnost

Smanjen nivo hormona štitne žlezde utiče na mozak – što može izazvati povlačenje, tugu, anksioznost i manjak motivacije.

5. Suva koža i opadanje kose

Nedostatak hormona dovodi do sušenja kože, krhkih noktiju i pojačanog opadanja kose, često difuzno po celoj glavi.

Takođe javljaju se i usporeni rad srca, zaboravnost, mentalna "magla", zatvor, poremećaji menstrualnog ciklusa, promuklost, uvećana štitna žlezda (gušavost).

Simptomi se razvijaju postepeno i lako mogu biti pogrešno pripisani stresu, starenju ili drugim stanjima:

• Umor i malaksalost
• Povećanje telesne mase
• Osećaj hladnoće
• Suva koža i kosa
• Depresija i bezvoljnost
• Usporeni rad srca
• Zaboravnost, mentalna "magla"
• Zatvor
• Poremećaji menstrualnog ciklusa
• Promuklost
• Uvećana štitna žlezda (gušavost)

Kako se postavlja dijagnoza Hašimoto bolesti?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

1. 1. Krvne slike – snižen FT4 i povišen TSH
2. 2. Prisustva antitela: Anti-TPO (antitela na tireoidnu peroksidazu), Anti-Tg (antitela na tireoglobulin)
3. 3. Ultrazvuka štitne žlezde, koji pokazuje promene u strukturi žlezde

Lečenje Hašimotove bolesti

Iako se sam uzrok (autoimuni proces) ne može izlečiti, hipotireoza koja nastaje kao posledica može se uspešno kontrolisati lekovima.

Najčešći lek: levotiroksin (sintetički hormon T4)

Doza se individualno prilagođava i redovno kontroliše putem analiza.

Ishrana i stil života pacijenata sa Hašimoto sindromom

Iako dijeta ne može izlečiti Hašimoto, pravilna ishrana i način života mogu pomoći u ublažavanju simptoma:

• Izbegavaj procesuiranu hranu i gluten (ako postoji intolerancija)
• Uključi selen, cink, jod i omega-3 (uz konsultaciju sa lekarom)
• Vežbaj umereno, spavaj dovoljno, redukuj stres

Život sa Hašimotom

Uz pravilno lečenje, većina osoba sa Hašimotom može voditi potpuno normalan i ispunjen život. Ključno je redovno praćenje hormona, dobra komunikacija sa lekarom i pažnja prema sopstvenom telu.

Zaključak

Hašimoto sindrom je često zanemaren i kasno otkriven, ali je uz pravilnu terapiju i promene životnog stila – potpuno kontrolisan. Ako osećaš hronični umor, promene u težini ili raspoloženju, ne zanemaruj simptome – proveri štitnu žlezdu. Zdravlje počinje iznutra.

Lekar specijalista endokrionologije koji obavlja pregled

Doc dr.sci. med. Petar Ristić / spec endokrinologije