Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma s kojima se pacijenti javljaju lekaru. U većini slučajeva, reč je o bezazlenim tenzionim glavoboljama ili migrenama, koje ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku. Međutim, postoje situacije kada je magnetna rezonanca (MR) mozga neophodna kako bi se isključili ozbiljniji uzroci.
U ovom tekstu vam objašnjavamo kada glavobolja može biti signal da je vreme za snimanje mozga i šta sve možete da očekujete tokom MR pregleda.
Kada glavobolja nije "obična"?
Postoje određeni simptomi i okolnosti koje lekaru ukazuju da je potrebna detaljnija dijagnostika. To su takozvani “alarmantni znaci”, a neki od njih uključuju:
- Iznenadna, jaka glavobolja koja se opisuje kao "najgora u životu"
- Promena u tipu glavobolje – ako vam je bol drugačiji nego inače
- Glavobolja koja se pogoršava vremenom
- Glavobolja koja vas budi iz sna
- Glavobolja uz povišenu temperaturu, ukočen vrat, mučninu ili povraćanje
- Glavobolja udružena sa neurološkim simptomima: slabost jedne strane tela, dupli vid, smetnje u govoru, gubitak svesti, trnjenje lica ili udova
- Glavobolja kod osoba koje imaju oslabljen imunitet, onkološke bolesti ili HIV
- Nova glavobolja kod osoba starijih od 50 godina
U ovim slučajevima, lekar može predložiti MR mozga kao sledeći korak u dijagnostici.
Magnetna rezonanca cele kičme (C, Th, Ls)
Snimanje skrining cele kičme (vratni, grudni, leđni deo), vodjenu stručnim timom naših radiologa.
33.300 RSD
27.000 RSD
Zašto baš MR, a ne CT?
Magnetna rezonanca daje detaljnije slike mekih tkiva, uključujući mozak, moždano stablo, sinuse i krvne sudove. Za razliku od CT-a:
- MR ne koristi zračenje, što je bezbednije za mlađe osobe i češće kontrole
- Preciznija je za otkrivanje tumora, zapaljenskih procesa, moždanih anomalija i multiple skleroze
- Omogućava dodatne tehnike, poput MR angiografije (MRA) za snimanje krvnih sudova mozga
Kako izgleda pregled na magnetnoj rezonanci mozga?
Tokom pregleda glave na magnetnoj rezonanci (MR), pacijent leži na pokretnom stolu koji se postavlja unutar aparata u obliku tunela. Radiološki tehničar postavlja specijalnu zavojnicu oko glave kako bi se dobio što kvalitetniji snimak. Zbog ponavljajućih i glasnih zvukova koje aparat proizvodi, pacijent dobija zaštitne čepove za uši ili slušalice kako bi mu pregled bio što prijatniji.
Važno je da tokom pregleda ostanete potpuno mirni i pratite uputstva tehničara, jer bilo kakvo pomeranje može umanjiti kvalitet snimka.
U određenim slučajevima, po proceni lekara radiologa, tokom snimanja se daje kontrastno sredstvo kako bi se preciznije prikazale promene u mozgu. Kontrast se aplikuje intravenski, najčešće u venu na ruci, i može izazvati blag osećaj hladnoće ili topline.
Po završetku pregleda, radiolog analizira snimke i izdaje pisani nalaz, koji se detaljno objašnjava pacijentu. Nakon toga, možete se odmah vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.
Pregled MR mozga traje oko 15–30 minuta, bezbolan je i ne koristi zračenje.
Da li je uvek potreban kontrast za snimanje na magnetnoj rezonanci?
Ne uvek. Lekar odlučuje da li je potrebno dati kontrastno sredstvo na osnovu simptoma i kliničke slike. Kontrast se koristi:
- Kada se traže tumorske promene
- Kod sumnje na zapaljenja (npr. meningitis)
- Kod bolesti krvnih sudova (aneurizme, tromboze)
Kontrast je uglavnom bezbedan, ali se ne preporučuje osobama sa ozbiljnim bubrežnim problemima.
Zaključak:
Glavobolje su najčešće bezopasne, ali postoje jasne situacije kada MR mozga može pomoći u otkrivanju ozbiljnih stanja. Ako imate sumnje, najbolje je da se konsultujete sa neurologom ili lekarom opšte prakse, koji će proceniti da li je snimanje potrebno.
Ukoliko vam je MR preporučen ili imate navedene tegobe, konsultacije i zakazivanje pregleda možete uraditi svakog radnog dana i subotom na:
011/2390247; 011/2390282; 065/2390247; 069/2390282;
