Šta je aneurizma mozga?
Aneurizma mozga je lokalizovano proširenje krvnog suda u mozgu, koje nastaje zbog oslabljenog zida arterije. Najčešće se javlja u arterijama baze mozga i može dugo biti prisutna bez simptoma. Međutim, ako dođe do njenog pucanja, posledice mogu biti veoma ozbiljne, uključujući moždano krvarenje, oštećenje mozga, pa i smrt.
Koje osobe su pod najvećim rizikom?
Osobe koje imaju veći rizik za razvoj aneurizme mozga uključuju:
- pacijente sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom),
- pušače,
- osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom aneurizme,
- pacijente sa određenim naslednim bolestima vezivnog tkiva (npr. Marfanov sindrom, Ehlers-Danlos),
- osobe sa policističnom bolesti bubrega,
- kao i one koji koriste psihoaktivne supstance.
Rizik od rupture raste s godinama, a nešto je viši kod žena.
Kako prepoznati simptome aneurizme?
Aneurizma koja nije pukla (nerupturirana) često ne izaziva nikakve simptome. Međutim, ako pritiska okolno nervno tkivo, mogu se javiti:
- hronične ili lokalizovane glavobolje,
- poremećaj vida (zamućenje, dupli vid),
- bol iza ili iznad oka,
- slabost mišića lica,
- trnjenje jedne strane lica.
Rupturirana aneurizma (koja je pukla) daje burnu kliničku sliku:
- iznenadna, izuzetno jaka glavobolja (često opisana kao „najgora u životu“),
- ukočen vrat,
- mučnina i povraćanje,
- gubitak svesti,
- slabost jedne strane tela, konfuzija, epileptični napad.
U takvom stanju neophodna je hitna hospitalizacija — svaka minuta je dragocena.
Kako se postavlja dijagnoza aneurizme mozga?
Dijagnostika se obavlja pomoću visoko preciznih neuroradioloških metoda:
CT glave – brzo otkriva prisustvo krvarenja u mozgu, koristi se kod hitnih stanja;
CT angiografija (CTA) – prikazuje krvne sudove mozga i otkriva aneurizme;
Magnetna rezonanca (MRI mozga i MRA krvnih sudova) – detaljna slika tkiva i vaskularne mreže, pogodna za otkrivanje manjih ili nerupturiranih aneurizmi;
Cerebralna angiografija – invazivna ali najpreciznija metoda, koristi se kada se planira operacija ili intervencija;
Lumbalna punkcija – u nekim slučajevima, analizira se likvor radi otkrivanja tragova krvi kod sumnje na subarahnoidalno krvarenje.
Kako se leči aneurizma?
Lečenje zavisi od veličine, lokacije i da li je došlo do pucanja:
Kod nerupturiranih aneurizmi, u nekim slučajevima se preporučuje redovno praćenje uz kontrolu faktora rizika.
Kod aneurizmi koje su pod rizikom od pucanja, preporučuju se:
hirurško klipovanje (zatvaranje aneurizme klipsom),
endovaskularno zatvaranje (namotavanje – "coiling", ili stentovi).
Kod aneurizmi koje su već pukle, tretman mora biti hitan i najčešće uključuje neurohiruršku intervenciju.
Magnetna rezonanca kolena AKCIJA
Snimanje magnetne rezonance kolena po akcijskoj ceni svake srede, vodjeno stručnim timom naših radiologa od kojih po završenom pregledu dobijate očitan nalaz u pisanoj formi, kao i CD filmove.
14.500 RSD
13.200 RSD
Može li se aneurizma sprečiti - prevencija aneurizme?
Ne uvek, ali se rizik može značajno smanjiti ako se sprovode sledeće mere:
Redovna kontrola i održavanje krvnog pritiska u normalnim granicama;
Prestanak pušenja i izbegavanje alkohola;
Redovna fizička aktivnost, ali bez preteranog naprezanja;
Smanjenje stresa i kvalitetan san;
Uzimanje terapije po preporuci lekara (npr. antihipertenzivi);
Praćenje ako postoji porodična istorija aneurizme ili genetski sindromi.
Zašto odabrati MR Čukarica za dijagnostiku aneurizme?
Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na aneurizmu ili ste rizična grupa, pregled i snimanje mozga ne treba odlagati. Naš tim vam je na raspolaganju za:
- CT i CTA glave – brzo i precizno otkrivanje krvarenja i vaskularnih promena
- MRI i MRA mozga – visokokvalitetne slike za pouzdanu procenu
- Stručne konsultacije sa neuroradiolozima
- Pomoć u daljoj dijagnostici i upućivanju na neurohirurško lečenje ako je potrebno
Konsultacije i zakazivanje pregleda možete uraditi svakog radnog dana 08-20h i subotom 08-16h :
011/239 02 47; 011/239 02 82; 069/239 02 82; 065/239 0247
