Kardiovaskularne bolesti (KVB) glavni su uzrok smrti kod osoba srednje i starije životne dobi, muškaraca preko 45 godina i žena preko 60 godina. Zahvaljujući dobrom nacionalnom programu za prevenciju hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti u SAD i zemljama zapadne Evrope i Mediterana, stepen obolevanja i umiranja od KVB je u značajnom opadanju, za razliku od Srbije koja je na drugom mestu odmah iz Rusije po porastu KVB.
Faktori rizika za KVB su prisutni od rane mladosti i udruženi su sa povećanim rizikom za razvoj ateroskleroze. Na neke faktore rizika kao što su genetska predispozicija, pol i starost, ne možemo uticati. Za razliku od njih, na druge mnogobrojne faktore rizika kao što su povećan krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola, triglicerida, šećera, možemo uticati.
Hipertenzija (HT, visoki krvni pritisak, ponekad arterijska hipertenzija) jeste hronično medicinsko stanje u kojoj je krvni pritisak u arterijama povišen. Često nema prepoznatljive simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom“. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.
Povišenje krvnog pritiska uslovljava da srce radi jače nego normalno da bi krv cirkulisala kroz krvne sudove. Krvni pritisak obuhvata dva aspekta, sistolni i dijastolni, u zavisnosti od toga da li je srčani mišić kontrahovan (sistola) ili opušten između otkucaja (dijastola). Normalan krvni pritisak u mirovanju je u opsegu od 100-140 mmHg sistolnog (prvog otkucaja) i 60-90 mmHg dijastolnog (poslednjeg) otkucaja. Krvni pritisak je visok, ukoliko se održava na ili iznad 140/90 mmHg nivoa.
Hipertenzija je glavni faktor rizika za šlog, infarkt miokarda (srčane napade), srčanu insuficijenciju, aneurizmearterija (npr. aortni aneurizam), perifernu arterijsku bolest, i uzrok hronične bolesti bubrega. Čak i umerena visina arterijskog krvnog pritiska je povezana sa skraćenjem životnog veka.
Pregled kardiologa sa ultrazvukom srca AKCIJA
Svakog utorka akcijska cena pregleda interniste-kardiologa, Ass. dr sci. med Snježana Vukotić, sa VMA. Pregled obuhvta: Klinički pregled- merenje pritiska i EKG, UZ srca sa kolor dopplerom, određivanje terapije i daljeg toka lečenja.
8.000 RSD
5.000 RSD
Kako se otkriva visok krvni pritisak?
Povišen krvni pritisak je, nažalost, podmukla bolest, koja godinama ne mora pokazivati nikakve znakove. Tek kada se manifestiraju oštećenja na srcu, mozgu, bubrezima ili očima, registriramo i visoke vrednosti krvnog pritiska. Povišen pritisak godinama ne boli. No ponekad i vrlo rano, bolesnici s povišenim krvnim pritiskom osećaju neke od simptoma hipertenzije.
Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska?
- Bol i pritisak u glavi posedica su neprimereno pojačanog protoka u arterijama mozga, koji se ne može dovoljno odbraniti od visokog pritiska. Budući da je mozak osjetljiv na promene u cirkulaciji, jer su njegove potrebe za kiseonikom velike a nalazi se zatvoren u lubanjskoj jami bez mogućnosti proširenja, ovaj pritisak na površinu mozga izaziva glavobolju.
- Crvenilo lica posledica je povećanog širenja krvnih sudova kože i neposredno pod kožom zbog povećanog dotoka krvi.
- Krvarenje iz malih kapilara u nosu - zna biti jedan od prvih znakova povišenog krvnog pritiska. Desava se zbog osetljivosti kapilara koje ne uspevaju izdržati unutrašnji pritisak i zato pucaju. Tako nastaju i krvarenja u bjeloočnici oka.
- Nekada bolesnik primeti lakše zamaranje, otežano obavljanje svakodnevnih poslova i slabost pri koncentraciji. Loše spavanje i umor također mogu biti znaci hipertenzije, mada nespecifični.
- Uznemirenost, ubrzani rad srca i/ili nepravilan rad srca znaju posredno upozoriti na povišen pritisak.
Nabrojeni znakovi obično mogu biti prisutni u ranoj fazi bolesti. Iz navedenog je jasno da se najčešće povišen krvni pritisak otkriva slučajno, merenjem pritiska na pregledu (sistematskom, za vozačku dozvolu, pri prijemu u vojsku, zapošljavanju).
Činjenica da se povišen krvni pritisak često ne oseća, ne boli i ne daje simptome ne umanjuje opasnost koju može izazvati ako nije lečen. Upravo odsutnost tegoba tokom dužeg vremena čini dodatnu opasnost jer je motivacija za lečenje mala.
Magnetna rezonanca kolena AKCIJA
Snimanje magnetne rezonance kolena po akcijskoj ceni svake srede, vodjeno stručnim timom naših radiologa od kojih po završenom pregledu dobijate očitan nalaz u pisanoj formi, kao i CD filmove.
13.800 RSD12.800 RSD
Lečenje?
Dijetetske promene, prestanak pušenja, upražnjavanja redovne fizičke aktivnosti, postizanje idelne telesne težine, smanjnenje unosa natrijuma, dovoljni unos kalijuma i magnezijuma mogu da poboljšaju kontrolu krvnog pritiska i smanje rizik od udruženih zdravstvenih komplikacija. Međutim, lečenje lekovima je često neophodno kod ljudi kod kojih je promena načina života nedelotvorna ili nedovoljna.
Medikamentozna terapija se započinje malim dozama lekova, a ciljna vrednost krvnog pritiska se postiže postepeno.
Prema bazalnim vrednostima krvnog pritiska i prisustvu ili odsustvu komplikacija terapija se započinje niskim dozama jednog leka ili niskim kombinacijama dva leka. Početak terapije je jednim od lekova iz 5 grupa: diureticima, beta blokatorima, antagonistima kalcijumovih kanala, ACE inhibitorima i antagonistima receptora angiotenzina II. Na izbor leka utiče mnogo činilaca: prisustvo ili odsustvo oštećenja target organa, kardiovaskularno ili bubrežno oboljenje, dijabetes melitus, profil rizika, prisustvo drugih oboljenja koja mogu favoriziovati ili ograničiti primenu antihipertenzivnog leka, moguće interakcije lekova, cena leka i dr. Lek treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob.
U NAŠOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI MOŽETE OBAVITI:
- Pregled lekara spec. interniste kardiologa
- EKG
- EHO srca sa dopplerom
- Holter EKG
- Labaratorijaske usluge
- Postavljanje dijagnoze i terapije
- Po potrebi dodatne dijagnostičke metode
LEKARI KOJI RADE U NAŠOJ USTANOVI KARDIOLOŠKI PREGLED:
- Dr Stana Marković / internista-kardiolog
- Ass. dr sci. med. Snježana Vukotić / spec kardiologije
